Ušli smo u ekološki dug: Svi Zemljini resursi su spiskani dva dana ranije nego prošle godine, a evo kako ćemo da ih platimo

Tri milijarde ljudi živi u zemljama koje proizvode manje hrane nego što troše i ostvaruju manji prihod od svetskog proseka, navodi se. Takođe, 72 odsto svetske populacije živi u zemljama sa deficitom biokapaciteta i manjim prihodima od svetskog proseka.

U saopštenju se ističe da 60 odsto ekološkog otiska planete čine emisije ugljen-dioskida i da se one moraju smanjiti na nulu do 2050. da bi se izbegle brze klimatske promene.

Činjenica da prekoračenje resursa traje već 50 godina znači da su ukupni godišnji deficiti proizveli ekološki dug jednak 19 godina regeneracije planete.

“Rezultat je rasprostranjena degradacija ekosistema i atmosfera ispunjena gasovima s efektom staklene bašte”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da bi, kada bi čovečanstvo odložilo Dan prekoračenja resursa za šest dana svake godine, do 2050. godine za potrebe stanovnika Zemlje bili dovoljni resursi jedne planete, a za ispunjenje cilja da se zagrevanje ograniči na 1,5 stepen Celzijusa Dan prekoračenja bi morao da se pomera za 10 dana.

Mogućnosti za ostvarenje tog cilja su brojne i ekonomski su održive, navodi se u saoštenju. Među preporučenim merama su da se prepolovi otpad hrane, unapredi infrastruktura za bicikle i više struje proizvodi iz energije vetra na kopnu.

Osnivač Mreže Matis Vakernagel izjavio je da se sigurnost resursa pretvara u suštinski parametar ekonomske snage.

“Nema prednosti u čekanju drugih da reaguju prvi. Umesto toga, u interesu je svakog grada, kompanije ili zemlje da zaštite sopstvenu sposobnost da deluju u neizbežnoj budućnosti daljih klimatskih promena i ograničenih resursa”, rekao je Vakernagel.