Keto dijeta bi mogla da pomogne u zaštiti od više bolesti mozga, pokazuje studija

Dijeta osmišljena za mršavljenje mogla bi da donese i jednu dodatnu korist, pokazuje novi pregledni rad.

Istraživači sa Univerziteta u Koimbri u Portugaliji pregledali su desetine ranijih studija o ovoj dijeti i njenoj vezi sa neurodegenerativnim bolestima, poput Alchajmerove, Parkinsonove i Hantingtonove bolesti.

Na ketogenoj ili keto dijeti prednost dajete mastima i proteinima, a smanjujete ugljene hidrate. Ispostavlja se da time možda istovremeno čuvate i mozak od bolesti.

Tim je pregledao i istraživanja o keto dijeti uopšte, pokušavajući da utvrdi kako ova ishrana bogata mastima i mlečnim proizvodima utiče na metabolizam, odnosno na to kako telo skladišti i koristi energiju u obliku glukoze, šećera.

Problemi u preradi glukoze leže u osnovi nekoliko bolesti mozga. Autori su zaključili da keto dijeta ima stvaran potencijal kao način da se deluje na ova stanja, ali priznaju i da njena primena u lečenju nosi više izazova.

U objavljenom radu navode da se ketogena dijeta izdvojila kao metabolički usmeren pristup koji bi mogao biti značajan za sprečavanje i lečenje neurodegenerativnih bolesti. Pretklinička istraživanja dala su ohrabrujuće rezultate, ali i dalje postoje velike praznine u razumevanju dugoročnih efekata, bezbednosti i primenljivosti ove dijete u lečenju pacijenata.

Keto dijeta deluje tako što navodi telo da za energiju sagoreva masti umesto glukoze, koju uglavnom dobijamo iz ugljenih hidrata. Biološki, to je metaboličko stanje koje se zove ketoza, u kom telo umesto glukoze koristi molekule nastale iz masti, takozvane ketone. Zbog toga se kilogrami mogu brzo izgubiti, a keto dijeta se u nekim slučajevima čak propisuje i za lečenje epilepsije.

Kako istraživači sažimaju, postoji više načina na koje bi mogla da štiti i od neurodegenerativnih oboljenja. Mozak kome ponestaje energije može, na primer, da koristi ketone kao rezervni izvor, što je pokazano u studijama o Alchajmerovoj bolesti. Time se donekle vraća stabilnost i funkcija neurona.

Pokazano je i da ketoni smanjuju upalu kod miševa sa modelima Parkinsonove bolesti i multiple skleroze, da pojačavaju važan proces čišćenja ćelija koji se zove autofagija i da podstiču crevne bakterije povezane sa boljim radom mozga.

Kad se sve to sabere, ima dosta dokaza da keto dijeta i metaboličke promene koje donosi mogu da deluju na neke procese za koje se smatra da doprinose teškim bolestima mozga. Autori pišu da bi ketogena dijeta mogla da posluži kao dopunska metabolička mera uz terapije za pojedine bolesti, jer jača metaboličku otpornost i pomaže u ublažavanju simptoma.

Ipak, nije tako jednostavno samo uvesti keto dijetu ljudima sa velikim rizikom od neurodegenerativnih problema. Većina pregledanih studija rađena je na životinjama, a ne na ljudima, pa su potrebna klinička ispitivanja.

Keto dijeta je i jedna od najtežih za pridržavanje, pa bi bilo teško navesti pacijente da je se drže. Često donosi i neprijatne neželjene efekte. Kod nekih ljudi povezuje se sa zatvorom, nesanicom i povišenim holesterolom.

Ranije studije su pokazale da keto dijeta na duže staze može biti štetna i da može povećati rizik od dijabetesa tipa 2 i bolesti srca. Ove loše strane treba odmeriti u odnosu na moguće koristi.

Ovaj novi pregled daje sliku trenutnog stanja naučnih saznanja. Brojne pregledane studije pružaju čvrste dokaze da su keto dijeta i bolje zdravlje mozga povezani, ali njihove rezultate ne treba posmatrati izdvojeno od svega ostalog.

Izvor/ Saznaj više: sciencealert.com