Koliko koraka dnevno je potrebno za bolju pažnju? Studija koja je trajala 14 godina nagoveštava raspon

Broj koraka u toku dana jednostavan je način da pratimo koliko se krećemo. Može da otkrije i ponešto o našoj pažnji i načinu na koji donosimo odluke.

Istraživači su analizirali podatke o fizičkoj aktivnosti i rezultate kognitivnih testova za 3.093 odrasle osobe iz SAD, prikupljane tokom 14 godina, kako bi videli kakav je odnos između svakodnevnog kretanja i razmišljanja. Pratili su i krvni pritisak. Psihijatar Olaoluva Okusaga sa Bejlor koledža medicine izjavio je za ScienceAlert da su osobe iz aktivnijih grupa u više kognitivnih oblasti uglavnom bolje prolazile na merenjima.

Korišćeni su zapisi sa Fitbit narukvica i merenja pritiska iz programa All of Us, koji vode američki Nacionalni instituti za zdravlje. Učesnici su imali od 18 do 93 godine, a prosečna starost bila je oko 58. Ranije studije često su se oslanjale na lične procene ispitanika o tome koliko se kreću, što ume da bude netačno. Pametni uređaji dali su naučnicima objektivnu sliku dnevnog kretanja.

Podaci obuhvataju period od 2009. do 2023. godine. Nisu svi učesnici imali zapise za ceo taj raspon, pa je obrazac aktivnosti za svaku osobu procenjen na osnovu dostupnih merenja. Od septembra 2023. ispitanici su prošli kroz jedan krug testiranja. Četiri zadatka merila su održavanje pažnje, sposobnost da se zanemare ometajuće informacije, sklonost ka trenutnoj ili odloženoj nagradi i prepoznavanje emocija na licima.

Iz zapisa su se izdvojile tri grupe, sa prosečno 5.108, 8.875 i 14.161 korakom dnevno. Obe aktivnije grupe imale su bolje skorove od najmanje aktivne na zadacima pažnje, kontrole ometanja i izbora nagrade. Kada se uzmu u obzir godine, obrazovanje, prihodi, bračni status i mesto rođenja, ocene za održavanje pažnje bile su procenjeno 1,76 poena više u srednjoj grupi i 2,17 poena više u najaktivnijoj, u poređenju sa najmanje aktivnom. Razlike su bile male.

Ovi nalazi nadovezuju se na istraživanja o povezanosti broja koraka i zdravlja. Ovog puta odnos se proteže i na veštine koje imaju primenu u svakodnevnom životu. Okusaga navodi primere poput održavanja koncentracije na poslu, izbegavanja impulsivnih odluka i držanja dugoročnih ciljeva, kao što su štednja novca ili praćenje zdravstvenog plana.

Krvni pritisak pokazao je užu vezu. Viši sistolni pritisak, gornja vrednost na merenju, povezan je sa nešto slabijim učinkom na zadatku izbora nagrade. Nakon uračunavanja ostalih faktora, dijastolni pritisak, donja vrednost, nije imao značajan uticaj ni na jedan od četiri testa. Dodatna analiza pokazala je da niži sistolni pritisak statistički može da objasni oko 5 odsto povezanosti između broja koraka i ishoda na zadatku sa nagradom. Ta procena ne dokazuje da snižavanje pritiska poboljšava kognitivne funkcije.

Autori pretpostavljaju da bolji metabolizam glukoze, smanjena upala i sposobnost mozga da se prilagođava mogu da objasne odnos između aktivnosti i kognicije. Ovi mehanizmi nisu ispitivani u studiji. Čitanje izraza lica nije se primetno razlikovalo među grupama. Promene u aktivnosti tokom vremena takođe nisu pokazale jasnu povezanost sa uspehom na testovima.

Brojevi koraka ne predstavljaju ni dnevni cilj za bolju pažnju. Okusaga naglašava da je studija opservaciona i da nije osmišljena da utvrdi optimalan broj koraka za zdravlje mozga.

Pošto je kognicija merena samo jednom, istraživači nisu mogli da utvrde da li su se sposobnosti razmišljanja kod učesnika poboljšale ili opale. Postojeće mentalne sposobnosti ljudi mogle su da odrede i koliko su aktivni ostali. Svakodnevno ponašanje, poput koncentracije na poslu ili finansijskih odluka, nije direktno procenjivano.

Analiza nije mogla da uzme u obzir pušenje ni gojaznost. Uzorak su većinom činili belci, oko dve trećine bile su žene, a gotovo svi su imali bar delimično fakultetsko obrazovanje, što ograničava koliko se zaključci mogu uopštiti. Prema Okusaginim rečima, nalazi podržavaju vezu između dugoročne fizičke aktivnosti i kasnijih kognitivnih sposobnosti, ali ne dokazuju da kretanje izaziva bolje razmišljanje.

Ponovljena testiranja u budućim podacima programa All of Us mogla bi da pomognu naučnicima da istraže da li je redovno kretanje povezano sa promenama pažnje i drugih misaonih veština kroz godine.