Savet stručnjaka: Značaj zaoravanja biljnih ostataka

Zaoravanje strništa je prva mera u pripremi zemljišta za sledeći usev i od njenog pravilnog izvođenja zavisi i uspeh ostalih agrotehničkih mera. Obrada strništa ima niz prednosti, pre svega, čuvanje zemljišne vlage, uništavanje korova i mineralizacija žetvenih ostataka, što sve pozitivno utiče na strukturu i vodno vazdušne osobine zemljišta

Vreme zaoravanja zavisi od vremena žetve odnosno berbe. U principu, biljni ostaci mogu da ostanu duže na njivi, jer delimično omekšaju i lakše se kasnije zaoravaju. Period zadržavanja žetvenih ostataka na površini zemljišta zavisi i od dužine vremenskog perioda između žetve i osnovne obrade za sledeći usev. Posle ranih preduseva biljni ostaci se zaoravaju ljuštenjem, a kod kasnih preduseva u jesen osnovnom obradom. Dubina zaoravanja, odnosno ljuštenja strništa, zavisi od tipa zemljišta, vremenskih prilika, vlažnosti zemljišta i količine žetvenih ostataka. U zavisnosti od navedenih činilaca, dubina ljuštenja je 10-15 cm a obavlja se plugom ili tanjiračom.

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da posle berbe kukuruza obave zaoravanje kukuruzovine. Ukoliko su u mogućnosti, potrebno je da se prvo isitni kukuruzovina tarupima, tanjiračama…a nakon toga da se zaore na dubinu 20-25 cm.

Veoma toplo i suvo vreme pogoduje nastanku i razvoju požara na otvorenom, koji se veoma brzo i nekontrolisano šire a mogu zahvatiti velike površine, takođe, požari predstavljaju realnu opasnost za živote i zdravlje građana i mogu prouzrokovati veliku materijalnu štetu.

Spaljivanje strništa ima niz negativnih posledica koje dovode do dugotrajnog degradiranja zemljišta, naročito ukoliko se izvodi svake godine. Vatra sa njiva može  da se proširi i na okolne parcele i objekte i izazove požare. Svake godine u Srbiji izgori više stotina hektara šuma i rastinja čiji je uzrok najčešće ljudski faktor. Na osnovu člana 50. Zakona o zaštiti od požara zabranjuje se spaljivanje ostataka strnih useva, smeća na otvorenom prostoru kao i spaljivanje biljnih ostataka. Zakon o zaštiti od požara predvideo je i određene kaznene mere za lica koja se ne budu pridržavala zakona kao i pokretanje prekršajnog i krivičnog postupka.  Zaoravanjem biljnih ostataka osigurava se izvor energije za mikroorganizme, popravlja se biogenost zemljišta, pozitivno se utiče na strukturu zemljišta kao i na vodno vazdušne osobine zemljišta. Drugim rečima, popravlja se plodnost i produktivnost zemljišta.

Izvor/ Sazna više: krusevacgrad.rs