Kada je video obojene pruge pešačkog prelaza, shvatio je da je terapijau spela. Francuz, čiji identitet nije otkriven, već više od 40 godina boluje od nasledne očne bolesti retinitis pigmentosa, a koje uzrokuje ozbiljno oštećenje vida, odnosno umiranje fotoosetljivih ćelija na površini mrežnjače. Bio je potpuno slep 20 godina. Danas može da raspoznaje i broji predmete na stolu, kao i da ih uzima.

Nakon ovog uspeha, naučnici su uvereni da bi mogli da olakšaju život milionima ljudi širom sveta.

Biološka terapija, takozvana optogenetika, poseban je proces pri kojem se proteini koriste kako bi se organizmu vratila kontrola nad ćelijama u pozadini oka, prenosi BBC pozivajući se na časopis Nature Medicine.

S tim se problemom širom sveta suočava više od dva miliona ljudi. Slepilo je retko, ali je moguće, kao u slučaju muškarca iz Bretanje koji je operisan u Parizu.

Šta je optogenika?

Iako je dugo proučavana kao deo neuronauke, ortogenetika je relativno novo polje u medicini. Jednostavno rečeno, ova terapija koristi svetlo kako bi precizno uticalo na aktivnosti ćelija u mozgu.

U slučaju muškarca iz Bretanje, naučnici i lekari su uspeli da osposobe jedno pacijentovo oko da prepoznaje svetlo, piše BBC, a prenosi Kurir. Tehnika se bazira na proteinima koje proizvode alge nazvane channelrhodopsins, a koji menjaju način ponašanja kada dođu u dodir sa svetlom. Mikrobi ih, na primer, koriste kako bi se svetlu približili. (Pogledajte i: VIĐENJE SVETLOSTI: Evolucija oka)

Prvi korak u lečenju bila je genetska terapija. Genetske instrukcije za proizvodnju rodopsina uzete su iz algi i “predate” na korišćenje ćelijama u dubini mrežnjače. Kada su ćelije bile pogođene snopom svetla počele su da šalju električne signale mozgu. Postupak uspeva samo kada se ćelije izlože takozvanom čilibarskom svetlu, a pacijent je nosio naočare sa videokamerom na čelu i projektorom, kako bi se u pozadini njegovog oka projektovala verzija onog što se događa u stvarnom svetu.

Bili su potrebni meseci rada dok se u oku nije stvorila dovoljna količina rodopsina i dok mozak nauči novi “jezik” i počne da registruje stvari. Prvi znak da će terapija biti uspešna desio se tokom jedne šetnje, kada je pacijent prilikom odjednom počeo da raspoznaje oblike na pešačkom prelazu.

Dr Hoze-Alan Sahe sa Instituta za vid u Parizu rekao je kako je pacijent u početku bio pomalo frustriran zbog činjenice da postupak traje toliko dugo. “Ali, kao što možete da zamislite, bio je vrlo uzbuđen kada je počeo da raspoznaje stvari. Svi smo bili uzbuđeni. Vid mu još uvek nije sjajan, ali razlika između nepostojećeg i ograničenog vida je nešto je što menja život”, rekao je on.

Ogromne mogućnosti

Botond Roska, sa Univerziteta u Bazelu rekao je da nova saznanja dokazuju da je optogenetika terapija budućnosti kada je reč o vraćanju vida.

Ipak, to je samo jedna od brojnih tehnika koje lekari širom sveta isprobavaju kako bi ljudima vratili vid, piše BBC. Mnoge se “bave” popravkom genetskih problema koje izazivaju probleme sa vidom, ali je sa retinitis pigmentosom to je posebno teško jer nju može da izazove mutacija više od 70 različitih gena. Neki naučnici, na primer, pokušavaju obolelima da vrate vid tako što povezuju videokameru sa elektrodama implantiranim u pozadinu oka.

Veruje se da su mogućnosti primene optogenetike ogromne, a neki zagovaraju upotrebu iste tehnike pri lečenju Parkinsonove bolesti, pa čak i kod oporavka od šloga.

Britanski profesor i stručnjak za bolesti mrežnjače Džejms Beinbridž smatra da je studija izuzetno obećavajuća, ali da tek treba videti rezultate na drugim ispitanicima, jer je sada sprovedena samo na jednom pacijentu. “Ova uzbudljiva nova tehnologija može da pomogne ljudima sa teškim oštećenjima vida”, rekao je on.

Izvor: NG