EU nam je strateški cilj, ne verujemo u politiku sankcija

Među zemljama Evropske unije i dalje se vode rasprave, na primer o embargu na naftu ili gas, mi imamo svoje interese, poručio je Aleksandar Vučić za nemački list

Predsednik Srbije je u intervjuu za nemački čist „Handelsblat” objavljenom pre njegovog sastanka sa nemačkim kancelarom rekao da je EU strateški cilj Srbije, koja ostaje čvrsto na evropskom putu, kao i da je to razlog sastanka sa Olafom Šolcom. Vučić je rekao da Srbiji treba uvažavanje i poštovanje koje je zemlja imala od bivše kancelarke Angele Merkel, te naglasio da u Berlinu ne traži ništa osim dobre evropske perspektive. Ocenio je i da u Srbiji, Nemačku više vole od EU – zato što je još Angela Merkel ozbiljno shvatala Srbiju. „Verujemo da i od njenog naslednika, Olafa Šolca, možemo dobiti isto poštovanje i uvažavanje. To je sve što nam treba”, rekao je Vučić za „Handelsblat”, preneo je Tanjug, pozivajući se na Dojče vele.

On je rekao i da se nada da će Šolc i njegove reči ubrzati širenje EU. „Ne govorim samo u ime Srbije. To je ono što nam je svima u regionu potrebno: jasni i ostvarljivi ciljevi”, kazao je Vučić i dodao da je činjenica da se mnogi Srbi u međuvremenu protive članstvu u EU, što je, ocenjuje, i posledica naših grešaka, ali da polovina krivice ide na račun Brisela. Olafa Šolca je, kako dodaje, upoznao u Hamburgu 2016, kada je bio „jedan od retkih” koji su ga „pažljivo saslušali”. Kazao je da mu je Srbija zahvalna što je odnos EU prema državama bivše SFRJ opisao kao neprihvatljiv.

„To shvatam veoma ozbiljno i to nam daje nadu”, rekao je Vučić i dodao da ga veoma brine što podrška pristupanju EU u zemlji opada, ali i da može da kaže da Srbija čvrsto ostaje na putu ka EU. „Naši ljudi od EU čuju samo jedno – Srbija treba da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Mnogi Srbi već su siti toga, jer istovremeno u Ukrajini danas vide potpuno drugačiji pristup istih tih zapadnih sila. Imaju osećaj da postoje dvostruki standardi”, naglasio je predsednik Srbije. Uz ocenu „Handelsblata” da je malo stranih političara koji poznaju ruskog predsednika Vladimira Putina bolje od Vučića, a na konstataciju da se „skoro nijedan strani političar nije s Putinom sastajao tako često”, on je rekao „do sada 19 puta”.

Na pitanje kako ocenjuje Putina i njegove namere u Ukrajini, rekao je da predsednik Rusije o tome s njim nije razgovarao, da su se poslednji put videli 25. novembra i da su tada samo „nekoliko minuta” razgovarali na temu Ukrajine. Na pitanje da li shvata zašto Putin sada ovako postupa, kidajući odnose s većinom evropskih zemalja, Vučić kaže da on sluša i čita šta kaže ruski predsednik. „On iznosi svoje motive. Ali to ne znači da se postupanje u Ukrajini može opravdati”, rekao je Vučić i ujedno kao mogući razlog navodi to da „Putin jasno pominje širenje NATO-a na istok”. Ukazao je da bez obzira na to, Srbija i on osuđuju kršenje međunarodnog prava i rat u Ukrajini.

On je za „Handelsblat”, koji je u uvodu intervjua, uoči njegovog razgovora sa Šolcom, pisao da „Srbija hoće u EU, ali ne želi da zauzme jasan stav prema Moskvi”, rekao da oseća obavezu da podržava međunarodno pravo, a Srbija je to i uradila. Dodao je da ne treba zaboraviti da je 1999. Srbiju napao NATO, protivno međunarodnom pravu i bez mandata UN, i da su građani mnogo propatili. Prema njegovim rečima, to je jedan od razloga zbog kojih je Srbija podržala dve rezolucije UN i osudila rat u Ukrajini. Na sugestiju lista da je 1999. „Milošević izvršio agresiju na Kosovo”, Vučić je podsetio da je Putin pre nekoliko dana uporedio situaciju u Donbasu sa situacijom na Kosovu. „On koristi kosovski primer i odluke Međunarodnog suda pravde kao presedan da opravda svoje postupke u Donbasu i drugim delovima Ukrajine”, rekao je predsednik Srbije.

Reagujući na pitanje nemačkih novinara koji, podsetivši da je Međunarodni sud pravde 2010. presudio da otcepljenje Kosova od Srbije nije kršenje međunarodnog prava, kažu da je to „zato što je postojao genocid nad Kosovarima”, Vučić je naglasio da na Kosovu nije bilo genocida i ne postoji nijedna jedina sudska presuda koja to vidi drugačije. Na pitanje zašto se ne pridruži sankcijama SAD i EU, odgovorio je da se Beograd slaže sa EU oko prirode sukoba u Ukrajini, ali da, s obzirom na internu situaciju u Srbiji, nije lako da se ona tako jasno pozicionira.

„A što se sankcija tiče decenijama smo bili žrtve sankcija i ne verujemo u politiku sankcija. Među zemljama EU i dalje se vode rasprave, na primer o embargu na naftu ili gas. Mi imamo svoje interese. I mi još nismo deo EU. Nažalost”, rekao je. Na konstataciju da su Srbija i on lično pod pritiskom i Moskve i Brisela, Vučić je odgovorio da je Srbija vojno neutralna, ali ne i politički. „Za mnoge je bilo iznenađenje to što smo jasno rekli da je rat u Ukrajini kršenje međunarodnog prava. Da li se Srbija priključuje sankcijama ili ne, to ne impresionira nikoga u Rusiji. S druge strane, imamo nacionalne interese u vezi s KiM i drugim pitanjima u kojima Rusija podržava naš stav. Do sada su nas u SB UN podržavale Rusija i Kina. Istovremeno, međutim, važi sledeće: mi smo jasno na putu ka EU, što je naš strateški cilj”, rekao je Vučić i naglasio da je zato i otišao u Nemačku.

Izvor: Politika.rs