Velika studija otkriva da tajna zdravog srca nije ni malo ugljenih hidrata ni malo masti

Ključ zdravog srca nije u izbacivanju testenine ili krompira, pokazuju novi dokazi, pa čak ni u ishrani sa malo masti.

Istraživanje ukazuje da fokus zdrave ishrane ne mora nužno biti na onome što izbacujete iz jelovnika, recimo manje ugljenih hidrata ili manje kalorija. Važnije je šta zaista unosite u telo i kakvog je kvaliteta ta hrana.

Studija koja je oko 30 godina pratila skoro 200.000 muškaraca i žena u Americi pokazala je da su neke dijete sa malo masti i neke dijete sa malo ugljenih hidrata bolje za srce od drugih. Razliku je pravio kvalitet same hrane, a ne količina ugljenih hidrata ili masti.

Istraživanje koje su vodili stručnjaci za javno zdravlje sa Univerziteta Harvard ukazuje da ishrana možda neće dugoročno toliko koristiti srcu i krvnim sudovima ako sadrži previše prerađene hrane i životinjskih proteina ili masti, ili ako u njoj nema dovoljno povrća, voća, integralnih žitarica, zdravih masti i osnovnih makronutrijenata. To važi čak i kada je takva ishrana po definiciji siromašna ugljenim hidratima ili mastima.

Epidemiolog Džijuan Vu sa Harvarda, koji je vodio istraživanje objavljeno u februaru, zaključio je da nije stvar samo u smanjenju ugljenih hidrata ili masti, već u kvalitetu namirnica od kojih ljudi slažu svoju ishranu. Prema njegovim rečima, ako se gleda samo sastav hranljivih materija, a ne i kvalitet hrane, to možda neće doneti korist po zdravlje.

Učesnici koji su se hranili zdravo i raznovrsno, uz dovoljno makronutrijenata, imali su više dobrog holesterola u krvi, kao i niži nivo masnoća i markera upale, u poređenju sa onima kojima je u ishrani nedostajalo ono osnovno. Imali su i znatno manji rizik od koronarne bolesti srca, koja je najčešći uzrok srčanog udara.

Vu objašnjava da ovi rezultati ukazuju da zdrava ishrana sa malo ugljenih hidrata i zdrava ishrana sa malo masti možda deluju kroz iste biološke procese koji poboljšavaju zdravlje srca. Fokus na ukupan kvalitet ishrane daje ljudima slobodu da izaberu način ishrane koji im odgovara, a da i dalje čuvaju srce.

Nalazi se zasnivaju na tome kako su učesnici sami opisivali svoju ishranu. Svi su bili zdravstveni radnici, pa su možda bolje informisani o zdravlju i imaju lakši pristup lekarima od prosečnog stanovništva. To donekle ograničava zaključke, ali je dužina praćenja impresivna i iznosi više od 5,2 miliona osoba-godina.

Rezultati se uklapaju u sve veći broj dokaza da je za zdravlje uopšte najbolje jesti manje prerađene hrane, a više integralnih žitarica i povrća. Stroge dijete u kojima se broje kalorije, ugljeni hidrati ili masti možda i nisu potrebne.

Kardiolog Harlan Krumholc sa Univerziteta Jejl, glavni urednik časopisa Američkog koledža za kardiologiju, kaže da ova studija pomera razgovor dalje od dugogodišnje rasprave da li je bolja ishrana sa malo ugljenih hidrata ili sa malo masti. Prema njegovim rečima, nalazi pokazuju da je za zdravlje srca najvažniji kvalitet hrane koju jedemo. Bez obzira na to da li je ishrana siromašnija ugljenim hidratima ili mastima, više biljne hrane, integralnih žitarica i zdravih masti povezano je sa boljim stanjem srca i krvnih sudova.

Izvor/ Saznaj više: sciencealert.com