Zašto nismo mudriji od svojih predaka

• Mudrost nije znanje, već perspektiva, sposobnost da se vide uzroci, veze, posledice i granice.
• Savremeni život nam daje više informacija, a manje prilika da shvatimo šta one znače.
• Mudrost zahteva hrabrost da se vide teške istine, naročito o sebi.

Mudrost počinje spremnošću da čujemo teške istine, posebno o sebi. Naš problem nije samo to što nismo mudriji od svojih predaka. Na mnogo načina smo manje mudri.

Jedan od razloga je to što smo odustali od mudrosti kao ideala. Reč mudrost pojavljuje se 222 puta u Starom zavetu, a reč filozofija na izvornom grčkom doslovno znači ljubav prema mudrosti. Danas, međutim, svako ko ozbiljno govori o mudrosti rizikuje da zvuči nadmeno ili smešno, baš kao ja u ovom trenutku.

Divimo se inteligenciji, produktivnosti i inovacijama jer se mogu izmeriti i unovčiti. Mudrost je tiša i često ide protiv struje.

Šta je mudrost

Pošto smo mudrost zamenili stručnošću, mešamo jedno sa drugim. Kada bi se mudrost svodila na znanje, učenje imena svih reka i planina na svetu činilo bi nas mudrima, a svaki današnji svršeni srednjoškolac bio bi mudriji od Sokrata ili Seneke. Sokrat nije proglašen najmudrijim među ljudima zato što je sve znao, već zato što je znao koliko toga ne zna.

Aristotel je na to gledao drugačije od nas. Smatrao je da je mudrost razumevanje uzroka. Mudar čovek ne zna samo da nešto postoji, već i zašto postoji. Mudrost se sastoji u sagledavanju odnosa među stvarima, recimo između trenutnog postupka i njegovih dalekih posledica, ili između sadašnjeg trenutka i oblika celog života. To nije toliko vrsta znanja koliko način gledanja, ili čak više njih.

Zašto nam nedostaje mudrosti

Ako je mudrost, kako Aristotel kaže, perspektiva, lakše je objasniti zašto je nemamo. Danas je znanje sve specijalizovanije i rascepkanije. Niko nije zadužen da sastavi delove u celinu ili da se zapita čemu služe. Ne postoji opis radnog mesta za nekoga poput mene, ko upada u procep između disciplina.

Uz to, patimo od preopterećenosti informacijama. Stalno proveravamo telefone, skačemo sa jednog odlomka na drugi i živimo u apstraktnim mehurima. Naši preci su možda znali mnogo manje, ali bili su izloženi kiši i vetru, prirodi, smrtnosti i povezanosti, svemu onome što nam može dati perspektivu.

Doduše, iskreno rečeno, i naši preci su se mučili sa mudrošću. Engleska reč za mudrost potiče od indoevropskog korena weid, koji znači videti. U nordijskoj mitologiji Odin žrtvuje jedno oko na Mimirovom izvoru u zamenu za viši oblik viđenja. Kasnije devet noći visi na drvetu sveta, proboden sopstvenim kopljem, da bi stekao rune. Upravo takvu hrabrost mudrost zahteva, hrabrost da želite i vidite ono što niko drugi ne želi da vidi.