JEDNA REČ KOJA NAJBOLJE OSLIKAVA BUDUĆNOST POSLOVANJA Evo šta tačno znači termin poslovni “ekosistemi”

Ono što je još jedna od ključnih odlika poslovnog ekosistema je da kao rezultat uspe da stvori, ne samo vrednost za svoje članove, već i za krajnjeg korisnika. To je upravo ono što ga razlikuje od prirodnih ekosistema. Takođe, ekosistem nije ni prost odnos kupca i prodavca. To je simbioza koja stvara dodatnu vrednost, kroz složen odnos u kome postoji saradnja, ali i takmičenje, liderstvo i složena struktura odnosa i veza svih članova.

Ovakav način partnerstva uzima primat u odnosu na druge dve strategije razvoja: samostalni razvoj ili kupovina onih koji mogu kompaniji dati dodatu vrednost. Samostalni razvoj traje previše dugo u trenutnom neprekidnom stremljenju ka promenama i inovacijama, dok je strategija kupi često preskupa. U međuvremenu, tradicionalne tehničke i operativne prepreke koje su otežavale modele partnerstva ranije, dramatično su smanjene i upotrebom cloud tehnologije. Poslovni ekosistem postaje ključni faktor uspeha u reagovanju na poremećaje, ubrzavanju inovacija, reagovanju na promenljive potrebe kupaca, pruža agilnost, otkrivajući nove izvore vrednosti i podstičući rast.

Odnosi činilaca u okviru ekosistema mogu biti različiti, to mogu biti klasični savezi, može ih vezivati rad na zajedničkoj intelektualnoj svojini ili međusobna razmena podataka, mogu se javiti inicijative za ko-brendiranje. Motivi mogu biti i udruživanje snaga sa drugim entitetima radi zajedničkog uspeha, usklađivanje sposobnosti, deljenje resursa, pospešivanje intenziteta saradnje, deljenje znanja ili poboljšanje skalabilnosti.

Jedan od primera može biti ekosistem pametnih uređaja. Nekoliko proizvođača hardvera i softvera koji se međusobno takmiče vertikalno, međusobno se dopunjuju horizontalno duž lanca vrednosti kako bi isporučili ekonomsku vrednost kao krajnji rezultat.

Koliko je neki sistem uspešno funkcioniše može se i izmeriti. Merljivi faktori uspeha zavise i od ciljeva i složenosti ekosistema i svaki ekosistem može imati svoje kriterijume po kojima sebe vrednuje.

Ključna su 3 faktora:

• Kreiranje zajedničke vrednosti koja prevazilazi vrednost koju može stvoriti svaki od činilaca.
• Zajedničko delovanje i neiskakanje iz zajedničkih ciljeva
• Poštena i fer podela vrednosti

Kao što sam vać naveo, ekosistemsko razmišljanje se uči. Naročito kada je reč o stupanju u one ekosisteme koji nisu generički, poput države, gde neka organizacija već “prirodno” pripada i manje više je primorana da u njima egzistira.

Druga vrsta su ekosistemi kojima organizacija svesno odlučuje da priđe i u tim situacijama treba sagledati sledeće faktore:

• Strategiju pozicioniranja u okviru ekosistema: liderska pozicija, činilac koji unosi promene, ima svoju nišu ili želi da vodi ostale učesnike.
• Otvorenost i tip ekosistema: privatni, javni ili hibridni, kao i koji su načini prihvatanja novih činilaca i novih ideja.
• Raznolikost i načini uticaja novih tehnologija ili novih članova koji donose promene.
• Tip veza unutar ekosistema u vremenu kada smo povezaniji nego ikada i nema razloga da više komunikacije ne donese i više vrednosti, ako su veze pametne i nema šumova.
• Razmena vrednosti i pri tom ne mislim na novac, već na razmenu informacija, pozicija, usluga, svih nematerijalnih dobara.
• Raznolikost domena i postojanje činilaca iz naizgled nekomplementarnih industrija.
• Mogućnost saradnje sa drugim ekosistemima kojima organizacija istovremeno pripada.
• Zastupljene tehnologije i strateška implementacija koja omogućava ostvarivanje dugoročnih ciljeva.