Nenad pešači 1.300 km za Martu (13), koja uči pod jorganom: “Hodao sam 11 sati bez pauze, ali važan je cilj”

Mladića iz Beograda, Nenada Popovića, ganula je priča o devojčici Marti iz sela kod Žablja koja živi u jako teškim uslovima sa mlađim bratom, sestrom i roditeljima, te je pronašao način da joj pomogne

Bistre i tužne oči male Marte (13) iz sela Simićevo kod Žabara, koja zbog loših uslova uči pod jorganom, osvojile su srca Srbije. Želja Marte, koja se takoreći stara o mlađem bratu (4) i sestrici staroj svega godinu dana, da uči i obrazuje se, posebno je dotakla srce jednog pedagoga iz Beograda, Nenada Popovića (34) koji je doneo odluku koju retko ko bi – da pređe put dug neverovatnih 1.300 kilometara i obiđe bezbroj gradova, kako bi usput prikupio novac za bolji život ove predivne devojčice.

U razgovoru za Telegraf.rs, Nenad priča da je kao pedagog svestan mogućih posledica i trauma koje bi po Martu mogli da ostave loši uslovi – njena majka Danijela izgubila je vid, a otac Zdravko imao teške povrede na radu, te ponekad ide u nadnicu. Kad ga pozovu.

– Ono što me je kupilo je da usred svih tolikih problema, neko dete stavlja fokus na svoje obrazovanje, na školstvo… Bilo je toliko plemenito to što sam video na društvenim mrežama o njoj, da sam rekao: “Okej, moramo da pomognemo” – započinje Nenad.

Iako je, kaže, u svom planu primetio dosta propusta, kao i nepredviđenih okolnosti, naš sagovornik ističe da bi opet sve isto.

– Ne bih ništa menjao kada bih mogao da se vratim u prošlost. Ipak, ja sam prvi put krenuo na tako nešto, a ponekad sebe precenite. Na kraju dana, nije baš zdravo to što sam ja zamislio, bez odmora. Ima tu mnogo faktora, ali sada kada vidim mane, mogu da korigujem sve, sve zarad cilja, a to je da pomognemo toj devojčici – priča Nenad.

Najteži je početak

Svoju humanu i pomalo “ludačku” kako kaže, misiju, započeo je 28. decembra, krenuviši iz Kelebije. Do sada je prepešačio kroz 10 gradova, a otkriva nam i kada mu je bilo najteže.

– Bilo je najteže tih prvih sati kada sam pešačio do Sombora. Došlo je do potencijalnog susreta sa psima… Ipak, drugačije je kad prolazite putem noću i u kolima ste. Kada je pao mrak, vidljivost se smanjila na nekih 20, 30 metara. Tada sam prešao 60 kilometara bez pauze 11 i po sati. Nisam ni ja znao da to mogu – prepričava Popović ističući da je na taj način i o sebi nešto novo naučio.

Po dolasku u Sombor, priznaje, bio je iscrpljen.

– Posle toliko pešačenja, iako skoro ništa nisam jeo, nisam imao apetit. Ni voda vam se ne pije. Nešto se desi u mozgu, samo želite da dođete do tog cilja – ističe.

Nenad dodaje da je to zaista jedan ozbiljan test, posebno kada ste sami na putu i nema ko da vam pomogne.

U svim gradovima koje je obišao, ljudi su sa velikom željom i ljubavlju, ali i toplinom, otvarali ovom humanom mladiću vrata svoga doma, kako bi kod njih prespavao. Nenad ne može da izdvoji nijednog domaćina jer su svi, kaže, bili divni.

– Lepo je videti da su ljudi otvoreni za tako nešto. Pružili su podršku, zaista neverovatno. Potpuni stranci su me primali u svoj dom. Neverovatni ljudi – priča Popović.

Prikupio 6.300 evra

Glavni cilj mu je, kaže, da stigne do Simićeva, sela u kojem živi Marta sa svojom porodicom. Sutra kreće za Smederevo, a onda konačno stiže do devojčice. To će, ističe, biti njihov prvi susret.

Nenad je veoma ponosan na to što je dosad uspeo da sakupi 6.300 evra.

– Cilj je ta devojčica. Mi smo svi jedan veliki tim. Izdvojio bih i poruku jedne žene koju sam dobio, a koja mi je poslala fotografiju cipela za devojčicu i napisala: “Njene noge više nikada neće biti mokre” – priča naš sagovornik.

Nenadu su podršku pružile i dve drugarice, Slađana Petrović, vaspitačica iz Novog Sada, i još jedna Novosađanka vedrog duha i snažne volje da pomogne, Kristina Nosović.

– Zajedničkim snagama pokrenuli smo akciju kako bi prikupili sredstva za izgradnju novog doma za Martu i njenu porodicu. Sutra će mi se na putu od Beograda do Smedereva pridružiti mladić koji ima svega 24 godine, i jako mi je drago što ima tako mladih ljudi koji žele da pomognu, a meni će njegovo društvo svakako značiti – kaže Nenad Popović.

Izvor: Telegraf.rs