Psi umeju da prepoznaju da li ste ljuti, uplašeni ili tužni

Provedite malo vremena sa psom i biće vam jasno da mnogi od njih izuzetno dobro razumeju kako se osećamo. Ipak, iako postoji bezbroj priča o saosećajnim ljubimcima koji dolaze da nas uteše kada smo tužni i veselo laju kada smo raspoloženi, čvrstih naučnih dokaza o tome koliko psi zaista shvataju ljudska osećanja iznenađujuće je malo. Razlog je taj što nikada ne možemo znati kako je to biti pas, a nažalost, ne možemo ni prosto da ih pitamo. Rečima čuvenog britanskog veterinara i pisca Džejmsa Alfreda Vajta, poznatijeg po književnom imenu Džejms Heriot, kad bi samo mogli da govore.

Naučnici ipak polako grade sve razrađenije razumevanje načina na koje se psi odnose prema nama. Više skorašnjih istraživanja donelo je snažne dokaze da psi reaguju na izraze ljudskog lica i umeju da ih razlikuju. Studija objavljena danas u časopisu iScience sada pokazuje da te razlike primećuju na složenijem nivou od pukog razdvajanja na prijatno i neprijatno.

“Ranija bihevioralna istraživanja na psima poredila su lica koja iskazuju neprijatno osećanje sa licima koja iskazuju prijatno”, objašnjava za Popular Science koautorka studije i psihološkinja Laura Veronika Kuaja-Retana sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika.

Ova studija pomera naše znanje o tome koliko dobro psi tumače ljudska osećanja korak dalje od poređenja različitih moždanih odgovora na prijatna i neprijatna raspoloženja. Ispituje i da li viđenje raznih osećanja unutar tih skupina izaziva drugačiju reakciju u mozgu.

Za potrebe istraživanja, osam pasa smešteno je u uređaj za funkcionalnu magnetnu rezonancu. Za svaki slučaj da se zna, bili su to vrlo, vrlo dobri psi.

“Psi su učestvovali budni, nesputani, i dobrovoljno su ostajali mirni u skeneru posle postepene obuke”, kaže Kuaja-Retana. “Studija je bila moguća zahvaljujući njihovoj saradnji i saradnji njihovih porodica.”

Dok su bili u uređaju, psima su prikazivane fotografije iste osobe koja iskazuje tri neprijatna osećanja, strah, ljutnju i tugu, kao i jedno prijatno, sreću. Naučnici su potom pratili aktivnost u mozgu životinja pri svakoj slici.

Otkrili su da ljutnja, strah i tuga podstiču različita područja pseće moždane kore. Zanimljivo je da su psi drugačije odgovarali na strah i ljutnju, kao i na strah i tugu, ali nisu umeli da razlikuju ljutnju od tuge.

“Ovo je uopšte prvi dokaz da mozak psa razlikuje pojedine izraze ljudskog lica unutar iste skupine. Takav nalaz ukazuje na podrobniju obradu nego što je puko razdvajanje na prijatno i neprijatno”, objašnjava Kuaja-Retana.

Poznatost lica se takođe pokazuje kao presudan činilac u tome kako pas razume ljudske emocionalne znake. Iz tog razloga, naučnici su psima pokazivali slike nepoznatih osoba.

“Znamo da iskustvo utiče na sposobnost pasa da razlikuju osećanja i da je poznatost veoma važna za način na koji pseći mozak obrađuje lica”, kaže Kuaja-Retana. “Zbog toga smo prikazali lica stranaca, kako bismo mogli da proverimo da li se moždani odgovori razlikuju zbog izraza lica, a ne zbog toga koliko im je osoba bliska.”

Prema rečima naučnika, ovako pouzdani rezultati posebno su upečatljivi jer psi, baš kao i ljudi, znake čitaju iz mnogih izvora, ne samo iz izraza lica.

“Psi su gledali nepomične slike nepoznatih osoba, bez glasova, pokreta tela, mirisa ili šireg konteksta. Čak i pod tako ograničenim uslovima, pronašli smo snažan moždani odraz nasmejanih lica i dokaz da se pojedini neprijatni izrazi obrađuju drugačije”, kaže Kuaja-Retana.

Rezultati mame na zaključak da naši četvoronožni saputnici prepoznaju naše izraze onakvima kakvi jesu, pa njihovo shvatanje pre ide u pravcu ovaj čovek se smeši, znači da mu je lepo, nego ovaj čovek deluje srećnije nego pre pet minuta.

Kuaja-Retana ipak upozorava da nalaze ne treba pripisivati ljudskim merilima, budući da ne možemo istinski dopreti do subjektivnog doživljaja psa.

“Naši rezultati govore da pseći mozak razlikuje pojedine izraze lica kao zasebne skupine, a ne da samo primećuje kako je jedan izraz prijatniji ili neprijatniji od drugog”, objašnjava ona. “Dokazi idu dalje od pukog uočavanja da li je vlasnik zadovoljan ili nezadovoljan njima. Ipak, ne možemo zaključiti da psi razumeju i doživljavaju osećanja na isti pojmovni način kao ljudi.”

Upotreba tri neprijatna i jednog prijatnog osećanja otvara i zanimljivo pitanje. Da li je razumno očekivati da bi slični nalazi proizašli i iz više prijatnih izraza. Kuaja-Retana kaže da bi, ali da to tek treba proveriti.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com