Mislite da vam pas remeti san? Možda je obrnuto

Gotovo polovina odraslih Amerikanaca deli krevet sa svojim krznenim ljubimcem. Ko god je spavao sa psom zna koliko ume da smeta. Zauzme pola dušeka, glasno hrče na uvo i slini po jastuku. Tokom noći više puta ustaje, okrene se u krug pa se ponovo sruči na isto mesto.

Pojedine studije pokazuju da pas u krevetu može da poremeti san, a neki vlasnici kažu da se lošije odmore kada spavaju zajedno sa ljubimcem. Da li je problem u njima ili u nama. Vrlo malo istraživanja pogledalo je stvar iz drugog ugla i postavilo pitanje da li mi remetimo san svojim psima.

Autori nove studije vide u tome nerazdvojivu i uzajamnu vezu naše dve vrste. Psi i ljudi razvijaju se zajedno najmanje 15.000 godina, a za sve to vreme naši ljubimci naučili su da veoma dobro prepoznaju šta nam je potrebno.

Ciklusi spavanja i budnosti kod ljudi i pasa ipak se dosta razlikuju. Nije poznato kako smo uopšte naučili da spavamo jedni pored drugih, niti da li nam to prija ili šteti. Neka istraživanja beleže smetnje kada pas spava sa vlasnikom, druga ne nalaze značajan uticaj. Postoje i nalazi da ljudi subjektivno bolje ocenjuju svoj odmor kada je pas pored njih, iako se tokom noći češće bude. Moguće je da emocionalna i psihička korist od prisustva psa poništava deo fizičkih nedostataka.

Na početku rada Nagendran, koautorka Ming Fej Li i njihove kolege očekivali su da će zajedničko spavanje skratiti san i pogoršati njegov kvalitet zbog čestih noćnih buđenja. Takvu povezanost nisu pronašli. Za potvrdu su potrebne veće studije, mada ovi podaci ukazuju da deljenje kreveta nema veze sa trajanjem ni efikasnošću sna.

Nagendran priznaje da je i sama mislila da joj pas kvari noćni odmor, pa joj je zanimljivo da to možda nije tačno. Nešto manje od polovine vlasnika razmišljalo je kao ona i imalo utisak da ih psi bude. Učesnici sa više od jednog psa prijavili su generalno slabiji kvalitet sna, uz napomenu istraživača da je taj nalaz statistički slab.

Prema podacima autora, od 25 učesnika velika većina nije smatrala da ih ometa lavež, njih 88 odsto, niti buka od pomeranja psa, njih 84 odsto. Kada bi psi mogli da popune anketu, ko zna šta bi odgovorili. Rezultati ipak pokazuju da se pas tokom noći često pomeri onda kada se pomeri i čovek.

Istraživači pretpostavljaju da su podaci prikupljani u periodu pojačanog stresa, za vreme karantina tokom pandemije kovida 19. Ljudi su tada verovatno spavali isprekidanije, više se pomerali tokom noći i tako budili pse, koji su zatim i sami postajali aktivniji.

Mnogi vlasnici vole da im ljubimac spava u krevetu, čak i kada ih ponekad probudi. U ovom malom eksperimentu oko 72 odsto učesnika reklo je da se oseća sigurnije kada pas spava pored njih. Možda i psi osećaju isto.

Li smatra da, posmatrano kroz našu zajedničku evolucionu istoriju, taj osećaj sigurnosti učvršćuje vezu između ljudi i pasa. Prema njenim rečima, reč je o posebno bliskoj povezanosti, a istraživači se smatraju srećnim što mogu da je proučavaju.

Izvor/ Saznaj više: sciencealert.com