Srbija skoro na dnu liste po minimalnoj zaradi

Sindikati u Srbiji očekivali su da će minimalac u 2022. biti barem u visini minimalne potrošačke korpe. Poslodavci su se držali druge priče: da bi preveliko povećanje minimalne cene rada bilo dodatni trošak za one kojima je plata sama po sebi najveće opterećenje. Ipak, svima njima sasvim je jasno da minimalac od oko 35.000 dinara nikako nije dovoljan da omogući normalan život u Srbiji, posebno ako se zna da je i u ovoj godini on jedina zarada za više od 350.000 građana.

Sada vredi u proseku 35.414,72 dinara neto (u bruto iznosu 47.767,08), što je nepunih 300 evra.

Upravo toliko svakog meseca uplaćuje se na račun mnogih srpskih radnika, za razliku od, recimo, Nemačke koja najavljuje novi iznos minimalca u drugoj polovini 2022. Građani te zemlje dobijaće minimum 12 evra po radnom satu, što će, u odnosu na trenutnu minimalnu satnicu, činiti povećanje od 22 odsto. Kod nas to uvećanje iznosi 9,4 procenta, u odnosu na 2021, a radni sat je 201,22 dinara.

Najniži minimalac imaju građani Kosova – za zaposlene mlađe od 35 godina on iznosi 130 evra, a za starije od 35 godina 170. Na dnu liste su i Albanija sa minimalcem od 248 evra, Bosna i Hercegovina sa 300, a veći minimalac od nas imaju Turska –  328 evra, Bugarska – 332 i Severna Makedonija –  359. Interesantan je i podatak da su poslanici crnogorskog parlamenta nedavno usvojili set zakona kojima se omogućava povećanje minimalne zarade sa 250 na 450 evra, što je ogroman pomak za naše komšije.

Prema podacima „Evrostata”, u sredini liste minimalnih zarada su države poput Letonije – 500 evra, Rumunije – 515, Mađarske – 542, Poljske – 655, Estonije – 654, Litvanije – 730. Bivša republika SFRJ Hrvatska danas ima minimalac od 624 evra, dok nešto više od 1.000 imaju Slovenija i Španija. Veću minimalnu zaradu od 1.500 evra imaju Francuska 1.600, Nemačka 1.620, Belgija 1.660. U vrhu liste je, bez konkurencije, Luksemburg u kojem minimalna plata iznosi 2.360 evra, što je gotovo osam srpskih minimalaca.

Da državi očito nije bitno od čega će ljudi da žive, smatra Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, podsećajući na to da su sindikati pokušavali da se dogovore da minimalac bude u nivou minimalne potrošačke korpe, ali da država ni ovog puta nije imala previše sluha. Smatraju da bi ga zato trebalo korigovati dvaput godišnje.

– Neodgovorno je tvrditi da je naša zemlja u vrhu Evrope po privrednom rastu, a da u nečemu u čemu se meri nivo iole pristojnog života bude ispod svakog standarda. To pokazuje i naša pozicija na listi iznosa inostranih minimalnih zarada – naglašava Vuković. Navodi statističke podatke koji pokazuju da ovog trenutka polovina zaposlenih u Srbiji prima do 53.327 dinara, što je više od milion građana.

– Ako izuzmemo od tog broja onih 350.000 koji su na minimalcu, onda između tog zakonom zagarantovanog minimalnog iznosa i tih 53.327 dinara, još oko 800.000 građana u Srbiji prima mesečno toliko novca. Prosečna potrošačka korpa je oko 80.890 dinara, a prosek plata oko 70.920 dinara. Sve to nam ukazuje na činjenicu da u zemlji imamo milion i nešto radnika koji ne mogu da „dobace” ni do prosečne potrošačke korpe. To znači da građani moraju da štede na zdravlju, kvalitetnijoj ishrani, životu, da se ustežu od svega, da bi preživeli… Zar to nije dovoljan dokaz da državi nije bitno od čega će ljudi da žive – pita Vuković.

Izvor: Politika.rs