Kroz aktivizam mladi učestvuju u kreiranju pozitivnih društvenih promena

„U okviru programa „Pokret Polet“ mladi istraživaći će prevashodno biti usmereni na istraživanje javnih politika i kroz saradnju sa organizacijama civilnog društva predlagati na koji način bi politike trebalo prilagoditi da više odgovaraju potrebama građana. Uz edukacije i mentorski rad, udruženja građana i mladi istraživači sprovode kampanje javnog zagovaranja na nacionalnom ili lokalnom nivou i trude se da sistemski reše neke od problema koje su prepoznali u svojim zajednicama. Sve to za rezultat treba da ima unapređenje kvaliteta života najugroženijih grupa u Srbiji“, izjavila je Nataša Konstantinović, koordinatorka programa javnih politika u Trag fondaciji, koja je nedavno objavila drugi konkurs za program za mlade istraživače/ -ice „Pokret Polet“.

1. Kako će program “Pokret Polet” doprineti građanskom aktivizmu i unapređenju politika u Srbiji?

Program „Pokret Polet“ u centar stavlja temu socio-ekonomskog razvoja. Mi smo tu temu bliže objasnili kroz tri ključne teme naših konkursa podrške: usluge socijalne zaštite, radna prava i socijalno preduzetništvo. U okviru ovih tema organizacije civilnog društva treba da zagovaraju bolju primenu, izmene ili donošenje zakona i ostalih dokumenata javnih politika. Mladi istraživači pomažu organizacijama istražujući sve nacionalne i lokalne propise koji se tiču jedne od ove tri teme i u vezi su sa projektom organizacije.

Ovaj program je samo jedan od koraka u nizu koji će doprineti većoj građanskoj participaciji i samim tim i iniciranju unapređenja politika iz domena socio-ekonomskog razvoja. Ne možemo reći da će se ovim programom rešiti svi problemi u ovoj oblasti, ali zajedničkim delovanjem možemo doprineti sistemskim promenama u društvu.

2. Na koji način motivišete mlade da uzmu učešće u programu?

Verujte mi da je samo postojanje jednog ovako osnažujućeg edukativno-istraživačkog programa za mlade dovoljno da ih podstakne da se prijave za učešće. Koncept programa, koji uključuje brojne edukacije, rad u vršnjačkim multidisciplinarnim grupama uz podršku mentora, povezivanje sa organizacijama civilnog društva i istraživački rad kao krajnji produkt programa, je ono što mlade posebno zainteresuje za prijavu na program.

Ono što vidim kao najveću dugoročnu korist programa i motivaciju za prijavu, a što se pokazalo i u praksi, jeste povećavanje šansi tih mladih za trajnim zaposlenjem. Neki su se zaposlili u organizacijama sa kojima smo ih povezali, neki su u skladu sa našim preporukama i zbog učešća u ovom programu dobili priliku u organizacijama civilnog društva iz Beograda, dok su neki nastavili da pružaju istraživačku podršku organizacijama sa kojima su sarađivali.

3. Kakvi su konkretni rezultati postignuti nakon prvog ciklusa programa za mlade istraživače? Da li je došlo do nekih promena u lokalnim zajednicama?

Preporuke za sistemska unapređenja koja su bila rezultat istraživanja sprovedenih od strane prve generacije mladih istraživača, bile su ključne za ostvarivanje promena u zajednicama, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou. Zahvaljujući sprovedenim analizama lokalnih dokumenata, istraživanju potreba zajednice i razvijanjem preporuka, opština Požega danas sprovodi jednu inovativnu uslugu – Klub za osobe sa smetnjama u razvoju, gde će se realizovati aktivnosti individualnog i grupnog rada sa osobama sa smetnjama u razvoju koje doprinose njihovom osposobljavanju za samostalan život, aktiviranju njihovih psiho-motornih, intelektualnih, kreativnih, radnih potencijala.

Takođe, zahvaljujući saradnji mladih istraživača i nevladinih organizacija u oblasti radnih prava, razvijen je Predlog za dopunu Zakona o radu koji će obezbediti pravo na dostojanstven rad i izjednačiti položaj radnica van radnog odnosa sa radnicama u radnom odnosu, sa posebnim osvrtom na regulisanje materinske zaštite. Vlada Republike Srbije je dala mišljenje o Predlogu zakona za koji je rekla da bi Predlog predstavljao dobru polaznu osnovu za izmenu Zakona o radu.

Dakle, sada možemo da kažemo da su neke promene vidljive u lokalnim zajednicama, da su brojne Odluke usvojene i da su mnogi razgovori pokrenuti na nacionalnom nivou. Najveće rezultate ćemo moći da sagledamo i analiziramo nakon što se ove usvojene izmene implementiraju određeni period, pa će tada biti prostora da razgovaramo o stvarnom uticaju koji je ostvaren u zajednici.

4. Kako mladi istraživači mogu da se prijave za ovaj program? Ko su potencijalni kandidati i koji su uslovi za prijavu?

Prijava na ovaj program je izuzetno jednostavna, sve što mladi treba da urade jeste da popune kratak onlajn prijavni formular u kome će sa nama podeliti osnovne podatke o sebi i motivaciju za prijavu, primer nekog svog istraživačkog rada i kratak video do 3 minuta trajanja u kome će odgovoriti na tri postavljena pitanja. Ne oklevajte i pošaljite svoju prijavu do 22. oktobra do 23:59.

Potencijalni kandidati su svi mladi akademski građani do 30 godina starosti, s tim što prednost dajemo onima koji studiraju ili su završili fakultete društvenih nauka. Važno je da se mladi zanimaju za sprovođenje istraživanja iz domena javnih politika naše zemlje, ali i uporednih praksi drugih zemalja i da su spremni da sarađuju sa organizacijama civilnog društva u njihovim pokušajima da ostvare izuzetno važne sistemske promene.

Više informacija o programu za mlade istraživače/-ice može se pronaći na linku: https://pokretpolet.tragfondacija.org/pokret-polet-otvoren-je-poziv-za-mlade-istrazivace/

Autor fotografije: Jakov Simović