SVETA PETKA, ZAŠTITNICA ŽENA, BOLESNIH I SIROMAŠNIH

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi – u narodu poznat kao Sveta Petka. Ova slavna i u našem narodu veoma poštovana svetiteljka smatra se zaštitnicom žena i svetiteljkom koja je pomagala bolesnima i siromašnima, a vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Sveta Petka istorijska je ličnost, svrstana u red svetih. Živela je krajem 10. i početkom 11. veka, pre podele hrišćanstva. Rođena je u Epivatu, u Maloj Aziji.

Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Zamonašila se posle smrti roditelja u crkvi Svete Sofije u Carigradu, gde je dobila ime Paraskeva. Prema predanju, mnoge godine provela je u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci. Jedna je od najvećih misionarki hrišćanske vere i poštuje se u celom pravoslavnom svetu.

U našem narodu kult Svete Petke posebno je ojačao krajem 14. veka, posle Kosovske bitke. Prve zapise o svetici, o prenosu moštiju svete Petke iz Vidina u Srbiju, ostavio je Grigorije Camblak, srednjovekovni pisac i crkveni poglavar, kijevski mitropolit i autor mnogih dela koja su ušla u staru bugarsku, srpsku i rusku književnost. Česta je krsna slava. Njene čudotvorne mošti, inače, tokom vremena prenošene su više puta – u Trnovo, Carigrad, Beograd. Od 1641. godine počivaju u rumunskom gradu Jaši. U našoj zemlji ima oko 250 crkava posvećenih Svetoj Petki, u čijoj blizini se najčešće nalaze izvori za koje se tvrdi da su lekoviti.

Na ovaj dan dešavala su se velika čuda. Po običajnom kalendaru, danas se ne pere veš, ne šije, niti radi težak posao, pogotovu to ne treba da rade žene.

Izvor: JefimijaKruševac