Srpski vazduh je “bolestan”, a leka ima: Osam gradova u najgoroj kategoriji (MAPA)

• Osam gradova je svrstano u treću kategoriju zbog ekstremno lošeg kvaliteta vazduha.
• Bor se posebno izdvaja sa prekomernom koncentracijom teških metala kao što su arsen i kadmijum.

Iako su bolesti povezane sa zagađenjem vazduha u 2021. odnele ukupno 17.140 ljudi u Srbiji, koliko je evidentirala Evropska agencije za zaštitu životne sredine (EEA), u 2023. je taj broj smanjen na 11.000. Ono što nije smanjeno, bar po podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), je broj gradova koji su u 2024. godini imali prekomerno zagađenje vazduha suspendovanim česticama PM10 i PM2.5.

Bilo ih je osam koji su svrstani u gradove treće kategorije, odnosno one u kojima je prisustvo ovih čestica daleko iznad dozvoljenih granica, a to su Novi Pazar, Niš, Valjevo, Kosjerić, Užice, Kraljevo, Smederevo i Kruševac.

Da ne bude zabune, preko limita našli su se i Paraćin, Zaječar, Šabac, Loznica, Subotica, Ćuprija, Pančevo, Čačak, Kragujevac, Požarevac, Pirot, Novi Sad, Kostolac, Beočin, Sombor i Zrenjanin, a uzrok je bilo prisustvo suspendovanih čestica PM10 iznad dozvoljenih granica. Na ovoj neslavnoj listi je i Bor i to zbog prekomernog zagađenja zbog prekoračenih graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i dnevne granične vrednosti olova u njima dok su godišnje koncentracije arsena i kadmijuma bile veće od ciljnih vrednosti.

Loša je vest da su godinama unazad na listi isti gradova koji imaju prekomerno zagađenje vazduha. Dobra je ona EEA, po kojoj je za tri godine smanjena smrtnost za nešto više od 6.000 ljudi, od zagađenja vazduha suspendovanim česticama PM10 i PM2.5. Razlog za to možda je u povećanom broju mernih mesta i kontrole vazduha, ali i Programa zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine,koji je Vlada usvojila 2022. godine.

Po tom dokumentu , emisije čestica PM 10 i PM 2,5, koje su najvažniji faktor zagađenja vazduha u Srbiji, trebalo bi da se prepolove do 2030. godine. Iz današnje perspelktive to ne izgleda ostvarljivo, ali činjenice pokazuju da poslednjih godina su izdvajanja za zaštitu životne sredine se povećala i nešto su veća od 0,5 posto BDP.

Možda je to doprinelo smanjenju stope smrtnosti međutim, to je i dalje nedovoljno jer po analizi Fiskalnog saveta iz 2018. godine, procenat bi trebalo da se kreće od 1,2 do 1,4 posto BDP, kako bi se dostigli standardi EU.

Izvor/Saznajte više: Blic.rs